Meštani Donjeg Brijanja blokirali su 13. juna regionalni put Brestovac–Bojnik, tražeći ono što bi trebalo da je osnovno ljudsko pravo – vodu, ali rešenje problema nije ni na vudiku. Naprotiv, sada i opština Bojnik odbija da im daje priključak na glavni vod, uz obrazloženje da je toj opštini blokda nanela veliku štetu.

I nastavak saopštenja, u kome sami meštani svoje selo nazivaju – galskim selom i Bederijanux-om, prenoimo u celini.

Voda je na severu opštine Leskovac već decenijama „šargarepa na štapu“ kojom se maše u predizbornim kampanjama. Dogodine. Sutra. Prekosutra. I tako iz godine u godinu – uvek obećana, nikad dočekana. „Biće vode“, ali malo sutra.

Zašto je baš voda ovde toliko važna, znaju i vrapci na grani – zbog endemske nefropatije koja godinama odnosi zdravlje i živote ljudi u ovom kraju.

Džabe svi samodoprinosi koji su meštani plaćali još od šezdesetih. Ova zemlja uvek ima nešto „preče“. Čak i kad se pojavi brže i efikasnije rešenje, izostaje volja da se pomogne ljudima čiji su bunari već presušili – ili su na korak do toga.

U pokušaju da reše problem, meštani su se obratili svima – od lokalnih do državnih vlasti. I uprava Leskovca i Doljevca složile su se da se Donje Brijanje priključi na vodovodnu mrežu Gornji Brestovac–Doljevac. Ali…

Predsednik opštine Bojnik, Nebojša Nenadović, to je odbio. Na sastanku sa delegacijom iz Donjeg Brijanja, kada su tražili za početak,  samo javnu česmu kao privremeno rešenje, odgovorio je da će „razmisliti“, ali tek u septembru – kad prođu godišnji  odmori.

Zvanični pisani zahtev nije hteo ni da primi. A što se priključenja na vodovodnu mrežu tiče, izjavio je: „Od toga nema ništa, pa makar me i Vučić zvao.“ Jer, kako kaže, meštani su blokadom naneli toliku štetu da se privreda opštine Bojnik „neće oporaviti naredne dve godine“.

Takođe je rekao da neće da im da vodu jer „nisu njegova opština“. A Donje Brijanje – iako formalno pripada Leskovcu – električnu energiju dobija iz opštine Bojnik, kojoj je još pedesetih darovalo građu za drvene bandere od Donjeg Brijanja – sve do samog Bojnika.

Deca iz Donjeg Brijanja, od petog razreda, pohađaju školu u Kosančiću. Poštanske usluge – takođe tamo. A za vodovodnu mrežu Gornji Brestovac–Doljevac, meštani Donjeg Brijanja su odvajali samodoprinos od 1987. do 1991. godine.

To sada – izgleda – više nije važno. Pojeo vuk magarca.

Ali zato “Bederijanux” – bez heroja iz stripa, ali sa herojima od krvi i mesa koji ne pristaju na poniženje – jednoglasno je odlučilo: blokada ostaje.

Da li iz revolta, tradicionalnog srpskog inata, bunta ili čistog očaja?

Iskreno – više zato što znaju da se dostojanstvo brani – pa makar i žednim rukama.